Little Mias World

Kako izgleda jedan običan dan majke deteta sa autizmom Postoje dani koji spolja izgledaju potpuno obično. Jutro. Buđenje. Doručak. Oblačenje. Obaveze. Odlazak iz kuće. Ručak. Igra. Veče. Spavanje. Ali kada ste majka deteta sa autizmom, iza svakog od tih naizgled običnih trenutaka može da postoji čitav mali svet planiranja, prilagođavanja, strpljenja, brige i ljubavi. Jer jedan običan dan nije uvek običan. Nekada počinje mnogo pre nego što se oglasi alarm. Počinje razmišljanjem o tome kako će dete danas biti raspoloženo, da li će prihvatiti doručak, kako će reagovati na promenu plana, da li će biti dovoljno energije za sve obaveze i šta uraditi ako nešto krene drugačije od očekivanog. A ipak, uprkos svemu, majka ustaje. Jer jedno malo biće računa na nju. I zato počinje još jedan dan. Jutro koje počinje mnogo ranije nego što izgleda Budilnik zvoni. Za većinu ljudi to je samo početak novog dana. Za majku deteta sa autizmom, jutro može biti početak čitavog niza mali...

Nije nevaspitan, samo drugačije doživljava svet Postoje rečenice koje zabole više nego što ljudi mogu da zamisle. „Kako je nevaspitan.“ „Samo mu treba više discipline.“ „Da je moje dete, ja bih to drugačije rešio.“ Izgovorene su možda u prolazu, bez mnogo razmišljanja. Nekome ko ih izgovori predstavljaju samo komentar. Ali roditelju deteta sa autizmom mogu ostati u mislima dugo nakon što se taj trenutak završi. Jer ono što ljudi vide jeste nekoliko minuta. Roditelj vidi mnogo više. Vidi svoje dete koje pokušava da se snađe u svetu koji mu ponekad nije jednostavan. Vidi zvuk koji ga je uznemirio, promenu plana koja ga je izbacila iz ravnoteže, gužvu koja mu je postala previše, emociju koju možda ne ume da objasni rečima. Zato bih volela da pre nego što nekoga nazovemo nevaspitanim, zastanemo i zapitamo se: Da li zaista znamo šta se događa u njegovom svetu? Nije svako ponašanje neposlušnost Kada dete plače, odbija nešto, pokriva uši, povlači se ili burno reaguje, ...

Pre nego što osudite moje dete, volela bih da znate ovih 10 stvari o autizmu Postoje pogledi koje majka nauči da prepozna. Pogled osobe koja se pita zašto moje dete ne sedi mirno. Pogled nekoga ko misli da je nevaspitano. Pogled koji govori: „Samo mu popustite.“ Pogled koji traje nekoliko sekundi, a majci ostane u mislima mnogo duže. A onda postoji i pogled osobe koja zastane, nasmeši se i kaže: „Da li mogu nekako da pomognem?“ Takav pogled se pamti. Jer kada ste majka deteta sa autizmom, ne tražite od sveta da vaše dete posebno tretira. Ne tražite privilegije. Ne tražite da svi razumeju ono što ni vi ponekad ne razumete. Tražite samo malo više strpljenja. Malo više empatije. I malo manje osuđivanja. Autizam nije isti kod svakog deteta. Svako dete ima svoju ličnost, svoje sposobnosti, svoje izazove, svoje načine komunikacije i svoj svet. Zato ono što pišem nije pravilo za svu decu sa autizmom, već moj pogled iz jednog posebnog životnog iskustva. Ovo je priča o...