Little Mias World

Meltdown kod deteta sa autizmom: ono što ljudi vide i ono što ne vide Postoje trenuci koje je teško objasniti nekome ko ih nikada nije doživeo. Dete plače, vrišti, pokriva uši, pada na pod, pokušava da pobegne ili ne želi da ga neko dodiruje. Spolja može izgledati kao da se ništa ne može uraditi i kao da dete jednostavno „neće da sluša“. Ljudi sa strane najčešće vide samo ono što se događa u tom trenutku. Ne vide ono što je tom trenutku prethodilo. Ne vide buku koja je detetu bila previše, promenu plana, umor, nagomilane emocije ili sve ono što je dete možda satima pokušavalo da izdrži. I zato je tako lako reći: „Kako je nevaspitano“, „Samo traži pažnju“ ili „Treba ga smiriti“. Ali meltdown nije predstava za publiku i nije trenutak u kojem roditelju treba osuda. To je trenutak u kojem detetu treba razumevanje, sigurnost i pomoć. Šta je meltdown kod deteta sa autizmom? Meltdown se može opisati kao intenzivna reakcija na preplavljenost, kada dete više ne uspeva da regul...

Pre nego što osudite moje dete, volela bih da znate ovih 10 stvari o autizmu Postoje pogledi koje majka nauči da prepozna. Pogled osobe koja se pita zašto moje dete ne sedi mirno. Pogled nekoga ko misli da je nevaspitano. Pogled koji govori: „Samo mu popustite.“ Pogled koji traje nekoliko sekundi, a majci ostane u mislima mnogo duže. A onda postoji i pogled osobe koja zastane, nasmeši se i kaže: „Da li mogu nekako da pomognem?“ Takav pogled se pamti. Jer kada ste majka deteta sa autizmom, ne tražite od sveta da vaše dete posebno tretira. Ne tražite privilegije. Ne tražite da svi razumeju ono što ni vi ponekad ne razumete. Tražite samo malo više strpljenja. Malo više empatije. I malo manje osuđivanja. Autizam nije isti kod svakog deteta. Svako dete ima svoju ličnost, svoje sposobnosti, svoje izazove, svoje načine komunikacije i svoj svet. Zato ono što pišem nije pravilo za svu decu sa autizmom, već moj pogled iz jednog posebnog životnog iskustva. Ovo je priča o...